Тренуци Данице Марковић
Слободанка Пековић
О издању
Даница Марковић није била заборављена списатељка, али се, после књиге Купачица и змија. (2003, Чачак, Завичајна библиотека „Врела“, приређивач Марија Орбовић, уредник Даница Оташевић) видело да је била недовољно проучена списатељка чији су прозни радови углавном остали непознати, расути по часописима. Исповедна поезија коју је писала привукла је пажњу критике и својим ритмом, убедљивошћу и искреном исповедношћу издвојила ју је и међу сувременим песницима и међу списатељкама. Тако је Даница Марковић, поред тога што је одмах била прихваћена као песникиња, била и стваралац који је нарушавао стреотипе о женском стварању.
Време од сто година, колико је прошло од објављивања прве збирке песама дало је могућност истраживачима да са временске дистанце и из искуства које је временом стицано, одреди стваралаштво Данице Марковић у ширем контексту традиционалног и модерног, фолклорног, историјског, женског писма. Њена проза је посебно интересантна јер је стварана у контрастима народног приповедања и изразито модерне форме.