О светлости старијој од несреће. Eсеји о српској поезији и култури

У едицији Поетика објављена је 11. књига аутора проф. др Александра Јовановића О светлости старијој од несреће. Eсеји о српској поезији и култури. Сви текстови су настали у последње три деценије (1992–2020) као излагања на научним скуповима о српској поезији XX века. Веома је значајно да су сада сабрани текстови који су у том дугом периоду настајали у оквиру пројекта Поетика српске књижевности усмереног на проучавање поетике савремене српске поезије. Први део књиге посвећен је појединачним анализама песама Рaстка Петровића, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића, Васка Попе, Бранка Миљковића, Стевана Раичковића, Ивана В. Лалића, Јована Христића, Борислава Радовића, Љубомира Симовића, Бранислава Петровића, Матије Бећковића до Милосава Тешића. Други део представља анализе циклуса и збирки песама истакнутих песника 20. века. О светлости старијој од несреће. Есеји о српској поезији и култури је књига која светлошћу обасјава поезију која сабира у себи доживљај културе, времена и простора у коме је настала усмеравајући нас на континуитет српске модерне поезије. Управо је поезија та која и јесте најбољи одјек нашег духовног бића. Александар Јовановић нам разоткрива све слојеве песничког текста као поетичког и културног манифеста српске модерне и савремене поезије.