Probisveti u biblioteci : mlada srpska proza u istoriji srpske književnosti

U suorganizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” i Instituta za književnost i umetnost 15. juna 2023. godine održan je naučni skup „Probisveti u biblioteci: Mlada srpska proza u istoriji srpske književnosti”. Povod za realizaciju jednog ovakvog naučnog dijaloga bilo je obeležavanje četiri decenije od pojave mlade srpske proze na srpskoj književnoj sceni, te je stožerna ideja skupa bila upravo revalorizacija i reinterpretacija stvaralaštva onih autora koji su na srpsku književnu scenu stupili osamdesetih godina prošloga veka i u književnoj kritici prepoznati kao mladoprozaisti, a zatim mahom kao predstavnici srpskog postmodernizma. Ova grupa pisaca, poetički suprotstavljena predstavnicima stvarnosne proze i „književnosti epigonstva”, u traganjima za inventivnijim strategijama pisanja, izrazitim „protivžanrovskim” usmerenjem, bila je ponajviše orijentisana ka formalnim eksperimentima (te svojevrsnoj „semantizaciji forme”), zbog čega je autor prve monografije posvećene mladoprozaistima, Dobrivoje Stanojević, ovu stilsku formaciju imenovao kao „formizam”. Vodeći predstavnici „mladoprozaista” su već svojim prvim knjigama otvorili polemički dijalog o statusu i vrednosnim determinantama ove poetičke orijentacije, te je književna scena osamdesetih predstavljala uzbudljivo „polemičko polje” u kontekstu koegzistencije i preplitaja dve poetički suprotstavljene struje, a kao glavni predstavnici „mladoprozaista” izdvojili su se Svetislav Basara, Sava Damjanov, Đorđe Pisarev, Radoslav Petković, Vladimir Pištalo, Nemanja Mitrović, Milenko Pajić, Franja Petrinović i dr.

Zamišljen kao „višegeneracijski dijalog”, ovaj zbornik kao rezultat održanog skupa objedinio je glasove kako univerzitetskih profesora i eminentnih naučnih istraživača iz zemlje i inostranstva, tako i mlađih književnih kritičara i studenata doktorskih studija. Korpus tema usmeren je u više pravaca: s jedne strane izlagači su sopstveno istraživanje i analizu bazirali na široj kontekstualizaciji, tj. na književno-istorijsko i književno-kritičko, pa i kulturno-društveno pozicioniranje mladoprozaista; sa druge strane opredelili su se za analizu pojedinačnih poetika pisaca ili komparativni pristup.

U raznolikosti tema i uzbudljivim diskusijama, ovim okupljanjem više naučnih glasova, pružena su sasvim nova čitanja ali i nove valorizacije kao dalji korak u sagledavanju jedne i te kako značajne književne formacije koja je obeležila poslednje decenije 20. veka.