Pola veka nauke o književnosti -<br /> Institut za književnosti i umetnost 1962 - 2012

Istorija jedne kulturne, obrazovne ili naučne ustanove uvek je istovremeno i deo kulturne istorije jednoga naroda i njegove države. Stoga je važno poznavati prošlost jedne takve ustanove, razumevati njene skrivene tokove, i na osnovu toga graditi buduće vizije i osmišljavati nove projekte. Jubileji su obično prilika da se pruži sveobuhvatan pogled na istoriju jedne institucije. U ovom slučaju to je Institut za književnost i umetnost koji je osnovan 15. septembra 1962. godine i, dakle, obeležava pola veka svoga postojanja.

Monografija koja je pred čitaocem ima svrhu da pruži istorijski pregled rada Instituta za književnost i umetnost od njegovih početaka do današnjih dana. Za to vreme Institut za književnost i umetnost prolazio je kroz razne faze svoga delovanja (jednom menjajući naziv), suočavajući se sa raznim teškoćama u radu, ali i savladavajući ih i menjajući se u skladu sa promenama u društvu. Te promene bile su, kao što je poznato, često radikalne. Morao je Institut da se prilagodi tzv. Zakonu o udruženom radu, više puta izmenjenim zakonima o nauci, promenama u finansiranju, kao i da se - poput svih drutih sličnih institucija - suoči sa raspadom Jutoslavije i teškim ekonomskim nedaćama. Kroz sve to, rukovodstva Instituta, njegovi direktori i Naučna veća, uspevali su da očuvaju značaj ove ustanove koja je postala nezaobilazni i značajan činilac razvoja nauke o književnosti u Srbiji, pa i u Jugoslaviji. Za sve to vreme značajna je bila podrška i potpora, finansijska i svaka druga, Ministarstva za nauku Republike Srbije (danas Ministarstva prosvete i nauke), posebno kada je u pitanju priliv mladih kadrova, asistenata i saradnika, koji su stasavali i napredovali u svojoj naučnoj karijeri. Otuda i naziv ove monografije – Pola veka nauke o književnosti - koji suteriše da je Institut za književnost i umetnost imao - i do dana današnjeg očuvao - svoj položaj među srodnim institucijama u zemlji, kao samostalna institucija. Značaj Instituta ogleda se upravo i u kontinuiranoj saradnji sa drugim, srodnim institucijama, posebno sa suosnivačima Instituta - Filološkim fakultetom u Beogradu i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, te sa Maticom srpskom. Koliko postoji Institut, toliko traje i ta saradnja koja je rezultirala mnogobrojnim projektima, naučnim skupovima, monografijama i zbornicima. Uz to, Institut je ostvario saradnju sa još dvadesetak institucija u Srbiji, regionu i Evropi, i tako učinio mnogo za afirmaciju srpske nauke o književnosti.

Za sve ovo vreme, osnovni vid institutskog rada bio je projekatski. U Institutu za književnost i umetnost postojalo je više naučnoistraživačkih projekata. Oni su bili ili privremenog ili trajnijeg karaktera, ali su svi usmeravali istraživače na rad na određenim temama, a širina tih istraživanja zorno pokazuje i širinu i bogatstvo naučnoistraživačkih pristupa i metoda. Jasno se sagledava da se u Institutu za književnost i umetnost nauci o književnosti pristupalo na slojevit, ali uvek savremen način, sa svešću o modernim tokovima. Današnjih pet projekata pokrivaju najvažnije pravce u nauci o književnosti - književnoistorijski, književnoteorijski, kritički, poetički i poetološki, komparativni i bibliografski, čime je očuvana raznorodnost istraživačkih pristupa.

Posebno značajna za napredak i naučni razvoj Instituta za književnost i umetnost bila je njegova izdavačka delatnost. Vremenom su se pojačali napori da Institut bude izdavač sopstvenih izdanja, i da se, uz podršku nadležnog ministarstva, obezbede redovna finansijska sredstva za to. Tokom godina u tome se uspelo, i Institut za književnost i umetnost danas ima jednu od najbogatijih izdavačkih produkcija među srodnim institucijama. Za to se ima zahvaliti i sad već dvodecenijskoj saradnji sa „Čigoja štampom", izdavačko-štamparskim preduzećem koje je uvek na profesionalan način izlazilo u susret potrebama Instituta. Sve ovo omogućilo je da Institut do danas izda preko tri stotine monografija i zbornika, uvek zapaženih u naučnoj i stručnoj javnosti.

Međutim, nikada se ne sme zaboraviti da instituciju čine ljudi. U Institutu za književnost i umetnost radilo je do sada osamdeset sedam naučnih radnika, uz četvoro službenika, i šest pomoćnih radnika. Ako se tome pridoda i šezdesetak spoljnih, lako se uviđa da je za Institut tokom ovih pedeset godina bilo vezano oko sto šezdeset saradnika. Svi oni, svako na svoj način, doprineli su ugledu i značaju Instituta za književnost i umetnost, pa autor na prvom mestu njima posvećuje ovu knjigu.

U radu na ovoj monografiji autor je imao svesrdnu pomoć mnogih bivših i sadašnjih saradnika Instituta za književnost i umetnost, Naučnog veća i posebno sadašnje direktorke Vesne Matović. Takođe, bila je od neprocenjive važnosti saradnja i pomoć dugogodišnjeg direktora Miodraga Matickog. Uvid u sve arhivske dokumente koji se čuvaju u Institutu, kao i u dosijee zaposlenih, duguje autor Novici Jakobovu, a u traganju za osnovnim biografskim podacima pomoć je pružila Slavica Jakobov. Istraživač-saradnik Instituta za književnost i umetnost, Milan Miljković, pružio je dragocenu pomoć u prikupljanju, odabiru i tehničko) obradi fotografija. Svima njima autor je neizmerno zahvalan.

Svesni smo da je jubilej uvek prilika za toplo, i često nostalgično, podsećanje na prošle dane. Ali, isto tako, jubilej jedne naučne ustanove mora biti i preispitivanje njene prošlosti, pedantan i slojevit pregled rada i stvaralaštva, kao i široka slika njegove unutrašnje strukture i mena kroz koje neminovno prolazi svaka ustanova ove vrste. Stoga smo se, umesto za prigodnu spomenicu, odlučili za ovu monografiju, zasnovanu isključivo na arhivskoj građi, tj. dokumentima nastajalim tokom ovih pedeset godina. Ovako urađena, ova monografija je nastojala da bude svojevrsna biografska slika jedne ustanove, ali i - šire - slika naučnog i kulturnog života Srbije u poslednjih pola veka. A u tom životu Institut za književnost i umetnost imao je, i danas ima, svoje časno mesto i misiju. (Reč autora)