U organizaciji naučnog odeljenja „Srpska književnost i kulturna samosvest“ Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, 22. i 23. maja 2024. godine, u biblioteci Instituta, održan je naučni skup „Pesnici kao esejisti: kulturni konteksti druge polovine 20. veka“.
Cilj održavanja ovog naučnog skupa, čije su urednice dr Jana Aleksić i dr Milica Ćuković, sadržan je u postavljanju epohalnog horizonta esejističke književnosti koju su pisali vodeći srpski pesnici u drugoj polovini 20. veka. Izlaganja su iz mnogostrukih metodoloških uglova ukazala na tematske i idejne aspekte pesničke esejistike, kao i na okolnosti smene poetičkih i kulturnih obrazaca, čineći evidentnim složene relacije između poetičkih karakteristika analiziranih eseja i kulturno-istorijskog odnosno ideološko-političkog konteksta njihovog nastanka.
Učesnike i goste pozdravili su direktor Instituta, dr Bojan Jović, rukovodilac naučnog odeljenja „Srpska književnost i kulturna samosvest“ dr Dragan Hamović, kao i urednice skupa dr Jana Aleksić i dr Milica Ćuković. Dvodnevni naučni skup održan je u šest radnih sesija na kojima su teoretičari književnosti, književni istoričari i književni kritičari različitih generacija, posredstvom minucionih interpretacija, te u živoj i konstruktivnoj diskusiji, doprineli stvaranju posve nove, razuđene i kompleksne slike kulturnih konteksta svih područja u kojima je nastajala i koje je modelovala srpska pesnička esejistika druge polovine 20. veka.
Na naučnom skupu učestvovali su eminentni proučavaoci srpske književnosti i kulture iz Instituta za književnost i umetnost iz Beograda, sa Filološkog i Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci.
Prvu sesiju prvog dana naučnog skupa otvorilo je izlaganje „Pesnici kao esejisti, linijom posleratnog književnog razvoja“ dr Dragana Hamovića, u kojem su postupno i detaljno mapirana tematska, poetička, aksiološka, estetička i ideološko-politička težišta srpske esejistike druge polovine 20. veka, uz uvažavanje konteksta koji je idejne slojeve interpretiranih ostvarenja predodredio a koji su ova dela suvereno razotkrivala i uzvratno umnogome usmeravala. Posvetivši pažnju eksplicitnoj poetici Vaska Pope, a za hermeneutički fokus izabravši motiv hleba i saodnos „pesnikove mutavosti“ sa mogućnostima (samo)iskazivanja, prof. dr Jovan Delić metakritički je propitao Popina gledišta „o riječima“, suptilno iznalazeći analogije između Popine poezije, s jedne, odnosno autopoetičkog diskursa, s druge strane. Razgranate odnose esejistike i ukupne poetike kolosa i dioskura savremene srpske književnosti – Jovana Hristića i Ivana V. Lalića – dijaloškom metodom (kao krucijalnim hermeneutičkim postupkom) razmotrio je prof. dr Saša Radojčić. Kapitalna i za tumačenje savremene srpske poezije nezaobilazna, knjiga eseja Duplo dno Ljubomira Simovića bila je predmet analize u izlaganju „Ljubomir Simović: eseji o poeziji i pesnicima“ prof. dr Radivoja Mikića. Priređivač Antologije eseja srpskih pesnika (Agora, Zrenjanin–Novi Sad, 2022), dr Mileta Aćimović Ivkov, u izlaganju „Antologija eseja srpskih pesnika: dopuna i komentari“ oglasio se povodom kriterijuma kojima se rukovodio prilikom odabira dvadeset jednog pesnika i njihovih eseja, u opsežnom dijahronijskom luku od Laze Kostića do Milosava Tešića i Saše Radojčića, upoznavši tom prilikom naučnu javnost sa argumentima (vrednosnim kriterijumima i izdavačkim okolnostima) koje su uslovile izbor i konačni izgled antologije i pruživši uvid u „stvaralačku radionicu“, merila i kontekst nastanka ove antologije, a dajući pritom i dragocene smernice za dalja proučavanja pesničke esejistike.
Na ideološka predubeđenja koja su uslovila izuzetno negativan stav Oskara Daviča i Marka Ristića prema Momčiilu Nastasijeviću, te na unison katalog diskvalifikativa vezanih za ovog pesnika (pretežno iz domena pravoslavne duhovnosti i razumevanja srpskog naciionalog identiteta) ukazala je dr Nedeljka Bjelanović, u izlaganju „Odjeci međuratnog nasleđa u posleratnoj esejistici: odnos Daviča i Ristića prema Nastasijeviću“. Dubinu kulturnoistorisjke memorije i značaj poznavanja kulturne tradicije vlastitog naciona, tj. podsticajnost srednjovekovne tradicije za moderni pesnički (i esejistički) idiom izdvojio je i u okvirima opusa, pre svega Miodraga Pavlovića i Ivana V. Lalića, predočio dr Marko M. Radulović, u izlaganju naslovljenom „Srpskovizantijsko nasleđe u pesničkom eseju druge polovine 20. veka“. Važnost umetničkog izraza i figure Vaska Pope u refleksijama posleratnih esejista bila je predmet analize u radu dr Olje Vasileve, dok je o srpskim temama ali i stilskim odlikama esejistike Čarlsa Simića, neretko prožete memoarskim i autobografskim elementima, govorio dr Milomir Gavrilović, čime je zaokružena druga sesija prvog dana naučnog skupa.
U trećoj sesiji, pored odsutne doc. dr Jelene Mladenović koja će se u radu baviti esejima istaknutog neosimboliste Branka Miljkovića, aksiološka propitivanja stvaralaštva francuskih simbolista u esejima Borislava Radovića bila su predmet analize u izlaganju dr Marka Avramovića. Dr Vladimir Dimitrijević, uzevši učešće na skupu posredstvom ZUM platforme, ispitivao je eseje Milovana Danojlića, kao esejiste, ali i kao pesnika o drugim pesnicima sa kulturološkog stanovišta. Korelaciju jezičke i identitetske problematike u nemalom i vrednom esejističkom opusu Milosava Tešića rasvetlila je dr Sofija Matić.
Prvu sesiju drugog dana naučnog skupa otvorilo je izlaganje prof. dr Bojane Stojanović Pantović „Esejistička polifoničnost Ljubomira Simovića“ u kojem su propitana morfološka, geneološka i idejna svojstva bogatog Simovićevog esejističkog rukopisa. Uzevši u obzir članke Ljubomira Simovića o Crnjanskom, ali i prepisku i evoluciju Simovićevog pesničkog opusa, doc. dr Nemanja Karović, kroz emocijama i ideologijom uslovljen raspon Simovićevih relacija spram Crnjanskog (koje su se kretale među disparatnim polovima kakve predstavljaju adoracija i negacija), dao je plastičan prikaz ideoloških previranja u Srba u periodu omeđenom okvirima naučnog skupa, tj. u drugoj polovini minulog stoleća. S druge strane, analizirajući postupak razotuđenja, status jezika, otpor totemskom mentalitetu i usvajanje ničeanske volje za kontinuiranim novum-om, doc. dr Bojan Marković protumačio je „poetsko stvaranje i mišljenje u esejima Oskara Daviča“.
U izlaganju „Četiri antička kulta: Branko V. Radičević i Fistel de Kulanž“ dr Milan Gromović analizirao je prisustvo četiri antička kulta u eseju Plava linija života: srpski seoski spomenici i krajputaši (1961) Branka V. Radičevića: kult mrtvih (kult predaka), kult porodice, kult vatre i kult ljudske duše. Oslanjajući se na uvide Branka Zlatkovića, Dragana Hamovića, Jovana Delića, Zorana Gavrilovića, Marka Nedića i Mirčea Elijadea, Gromović je došao do zaključaka da su četiri antička kulta definisana u radu Fistela de Kulanža Radičevićev osnov i vodilja za analizu istovetnih kultova u srpskoj kulturi iskazanih na seoskim nadgrobnicima i krajputašima u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Doc. dr Jelena Marićević Balać hermeneutičku pažnju posvetila je poetici Malih eseja Aleksandra Ristovića, posebno se zadržavši na njihovim formalnim obeležjima i implikacijama koje (do)nosi ovakva specifična genološka struktura, ali i na lajtmotivu ruže (zastupljenom i u Ristovićevoj poeziji), koji autorka povezuje sa persijskom poezijom i sufijskom literaturom. Jezgrovito i precizno predstavljena je sažeta verzija izlaganja odsutne doc. dr Andreje Marić, o esejističkim poslušanjima Matije Bećkovića, usredsređena na promatranje identitetskih pitanja kod većeg broja srpskih pisaca, a posebno kod onih koje ovaj esejista smatra „svetim trojstvom srpske kulture“ (kod Svetog Save, Vuka i Njegoša). Status i ulogu poezije u metapoetičkim esejističkim promišljanjima Gojka Đoga interpretirala je dr Jana Aleksić, sagledavši u sudbini autora Vunenih vremena paradigmatičan obrazac sudbine intelektualca u ideološki represivnom društvenom sistemu. Pesničku esejistiku Mirka Magaraševića kao obrazac kritičke esejistike (esejistike kritičkog saznanja), kako kad je reč o srpskim (Dositej, Crnjanski), tako i o evropskim i američkim piscima (Haksli, Miloš, Paund) protumačila je dr Milica Ćuković. Msr Ana Kozić u uticaju ekonomije na druge aspekte ljudske egzistencije prepoznala je kritičku oštricu eseja Miroslava Maksimovića, dok je na primeru eseja Nebojše Vasovića posvećenog Simi Matavulju msr Nikola Marinković izdvojio preduslove bivanja intelektualcem u kulturnom kontekstu jednog društva. Skup je zatvorilo izlaganje dr Marije Blagojević o esejima Vladimira Jagličića, u kojem su analizirana njihova tematska težišta i raznolike, pažnje vredne idejne (pret)postavke.
Na programu i plakatima naučnog skupa, kao likovna ilustracija, korišćena je slika Autoportret sa maskom Miće Popovića, za šta je Institut za književnost i umetnost dobio dozvolu od Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Urednice se zahvaljuju Muzeju na predusretljivosti i ljubaznom ustupanju prava na korišćenje muzejskog materijala u naznačene svrhe.
Naučni skup dobio je finansijsku potporu/podršku na konkursu Mnistarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Emisija „Gutenbergov odgovor“, koju uređuje dr Sonja Milovanović, emitovana 24. maja od 16 do 17 časova na Radio Beogradu 2, u celosti je posvećena ovom naučnom skupu. Po okončanju događaja, za Književne novine priređen je temat, u okviru kojeg su izdvojene hermeneutičke okosnice izloženih radova, kao što su, ujedno, predočeni razlozi organizacije navedenog događaja.
Izlazak zbornika radova sa naučnog skupa „Pesnici kao esejisti: kulturni konteksti druge polovine 20. veka“ očekuje se do kraja tekuće godine.
Video izlaganja sa skupa možete pogledati na našoj Jutjub stranici.
