U organizaciji Odeljenja za folkloristiku u utorak 15. oktobra održana je prva u ciklusu tribina Folkloristika: izazovi i odgovori, čija je tema bila Folkloristika i digitalna humanistika. Učesnike i goste pozdravili su dr Bojan Jović, direktor Instituta za književnost i umetnost, i dr Smiljana Đorđević Belić, rukovodilac Odeljenja i urednica tribina, koja je razgovor moderirala.
Neposredan povod za okupljanje bio je nedavno objavljen elektronski Indeks tipova srpskih narodnih pripovedaka, u čijoj su izradi učestvovali prof. dr Nemanja Radulović (Filološki fakultet, Beograd), dr Marina Mladenović Mitrović (Institut za književnost i umetnost, Beograd) i msr Ivan Praštalo (Filološki fakultet, Beograd). O putevima od ideje do realizacije govorio je prof. dr Radulović, koji ovim projektom i rukovodi, a o iskustvima stečenim tokom rada na ovom zadatku govorio je msr Praštalo. Pogled na indeks, njegov značaj i ponuđena rešenja dala je dr Đorđona Trubarac Matić (Etnografski institut SANU).
S obzirom na koncept tribina, koji, osim predstavljanja knjiga, projekata i sl., podrazumeva i izlaganja istraživača čiji su domeni ekspertize vezani za konkretnu temu tribine, drugi deo ovog susreta uključio je izlaganja kolega sa relevantnim iskustvima rada na polju digitalne humanistike. O primeni digitalnih alata u folkloristici govorili su dr Danijela Petković iz Instituta za književnost i umetnost (mogućnost kreiranja multifunkcionalne baze epskih junaka), prof. dr Danijela Popović Nikolić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu (digitalni arhivi i kreiranje onlajn platformi za prezentaciju savremene terenske građe) i dr Đorđina Trubarac Matić (izazovi rada na formiranju Folklorne zbirke EI SANU u elektronskom formatu). Dr Marina Mladenović Mitrović pružila je osvrt na dosadašnje oblike korišćenja digitalnih tehnologija u folkloristici u različitim naučnim sredinama.
Izlaganja su otvorila niz pitanja vezanih za mogućnosti, ali i probleme rada u oblasti digitalne humanistike. Osim pitanja prioriteta u osmišljavanju potencijalnih budućih projekata, metodoloških izazova koje će biti neophodno rešavati, govoreno je posebno i o preprekama praktične prirode (od finansijskih i ljudskih resursa, do neprepoznavanja ili neadekvatnog vrednovanja aktivnosti iz ovog domena kao vida naučnog rada u zakonskoj regulativi u Srbiji).
Zainteresovanost svih prisutnih za učešće u diskusiji rezultiralo je i idejom o potrebi organizovanja još jednog razgovora na ove teme, koji je zakazan za 29. oktobar 2024.
