U utorak 29. oktobra u biblioteci Instituta za književnost i umetnost održana je još jedna u ciklusu tribina Folkloristika: izazovi i odgovori, koju organizuje Odeljenje za folkloristiku. Inicijativa da i ovoga puta tema bude vezana za disciplinarno različito usmerena istraživanja koja obuhvataju i tradicijsku kulturu i folklor u okvirima digitalne humanistike potekla je sa prethodnog susreta, budući da je u diskusiji zaključeno da dosadašnja iskustva primene naučnih saznanja na ovo polje otvaraju niz pitanja i izazova.
Ulogu izlagača – uvodničara ovoga puta imale su saradnice Muzikološkog instituta SANU, enomuzikolozi, dr Danka Lajić Mihajlović, naučni savetnik, i dr Marija Dumnić Vilotijević, viši naučni saradnik, i saradnica Balkanološkog instituta, dr Svetlana Ćirković, viši naučni saradnik, čija su primarna polja proučavanja vezana za antropološku lingvistiku.
Dr Danka Lajić Mihajlović osvetlila je višedecenijska iskustva zahtevnog rada na zaštiti i digitalizaciji arhivske građe Muzikološkog instituta (od voštanih i šelak ploča, preko magnetofonskih snimaka, do kolekcije komercijalnih izdanja, kao i aktivnosti vezane za digitalizaciju pratećih materijala u papirnom obliku, gde se kao naročito zanimljiva izdvaja, recimo, arhivska dokumentacija Saveza udruženja folklorista Jugoslavije), uz iznošenje niza zapažanja o problemima i izazovima sa kojima se i sama suočavala. Dr Marija Dumnić Vilotijević osvrnula se na sopstvena iskustva učešća u pomenutim aktivnosima, uz posebno diskutovanje budućih zadataka – ujednačavanje sistema katalogizacije, izazove poštovanja etičkih principa u istraživanju i različitim oblicima prezenzacije građe (od pravnog regulisanja problema dostupnosti građe za korišćenje, preko kompleksnosti rada na objavljivanju naučnih i komercijalnih audio i audio-vizuelnih materijala). Dr Lajić Mihajlović i dr Dumnić Vilotijević govorile su i o izrazitoj uključenosti digitalne humanistike u aktivnosti projekta Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society fonda za nauku (program Ideje), na kom su angažovane. Dr Svetlana Ćirković dala je presek, sada već više od dve decenije duge, istorije nastanka Digitalnog arhiva Balkanološkog instituta SANU (DABI), od početnih terenskih istraživanja i inicijativa dr Biljane Sikimić, do sagledavanja aktuelnog stanja i statusa ovog arhiva pred čiji se dalji potencijalni razvoj kao posebno zahtevni postavljaju problemi sistematizacije i dopunjavanja metapodacima izuzetno obimnog materijala. Dr Ćirković je predstavila i načine arhiviranja građe projekta Vulnerable Languages and Linguistic Varieties in Serbia Fonda za nauku Republike Srbije (program Ideje), te govorila o izazovima osmišljavanja svrsishodnog i za korisnike praktično upotrebljivog načina katalogizacije različitih oblika audio građe i pratećih podataka i foto materijala.
Da su izlaganja bila podsticajna i intrigantna, potvrdila je i duga diskusija u kojoj su prisutni razmenili mišljenja, saznanja i iskustva vezana za niz problema: od metodoloških, etičkih, preko pravno-administrativnih, do onih koja ulaze u domen naučnih i kulturnih politika i strategija. Zaključak o neophodnosti interdisciplinarne, ali i čvršće utemeljene i jasno regulisane međuinstitucionalne saradnje jeste i ohrabrujuć, ali i obavezujuć. Prvi korak u ostvarenju ove ideje biće formiranje (za sada neformalne) mreže za digitalnu folkloristiku kao početne radne platforme za razmenu informacija i osmišljavanje daljih koraka u realizaciji aktivnosti u ovom domenu.
