U organizaciji Instituta za književnost i umetnost 23. decembra 2024. godine održan je okrugli sto povodom završetka projekta „Digitalni Rečnik književnih i kulturnih studija (e-RKKS)“, realizovanog uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Ovaj projekat doprineo je unapređenju književne i kulturne infrastrukture u humanističkim naukama kroz razvoj savremenih metodologija i digitalizaciju izvora, čime je omogućena dostupnost i efikasnija upotreba naučnih podataka. Osim digitalizacije oba izdanja tradicionalnog Rečnika književnih termina (1985, 1992), akcenat je stavljen na početnu fazu rada na trećem izdanju, odnosno Rečniku književnih i kulturnih studija. Sva tri izdanja Rečnika će biti dostupna u digitalnom formatu.
Skup je otvorila dr Larisa Kostić, administratorka i koordinatorka projekta, koja je predstavila njegove ciljeve, faze i izazove realizacije. Poseban naglasak stavila je na funkcionalnosti savremene interaktivne digitalne platforme koja omogućava povezivanje pojmova putem interaktivnih uputnica, transparentnost kroz praćenje izmena i aktivno učešće korisnika u kreiranju i dopunjavanju sadržaja. Takođe je izložila izazove u realizaciji projekta, uključujući usklađivanje postojećih sadržaja sa potrebama savremene naučne zajednice i tehničke zahteve za implementaciju interaktivnosti platforme.
Dr Bojan Jović, rukovodilac projekta i direktor Instituta, govorio je o istorijatu Rečnika, počev od njegovog prvog izdanja iz 1985. godine, koje je obuhvatalo preko 2.500 pojmova iz različitih naučnih i književnih disciplina, preko drugog izdanja iz 1992, do savremenog e-RKKS-a. Jović je govorio i o značaju uključivanja savremenih istraživačkih pravaca poput transrodnih i rodnih studija, transhumanizma, multimedijalnosti i digitalne humanistike, uz očuvanje ključnih pojmova iz tradicionalnih disciplina. Njegovo izlaganje ukazalo je kako proces ažuriranja sadržaja osigurava relevantnost i naučnu vrednost rečnika. Jović je takođe objasnio kako je svako izdanje pratilo savremene tokove u književnoj nauci i uključivalo nove termine i pravce istraživanja, a nakon toga i na važnost digitalizacije Rečnika u cilju očuvanja kako kontinuiteta tako i prilagođavanja potrebama savremenih interdisciplinarnih istraživanja.
Dr Zoja Bojić, urednica tematskih celina iz oblasti teorije i istorije umetnosti, govorila je o kreiranju i sakupljanju odrednica iz ovih oblasti i naglasila značaj preplitanja i međusobnog dopunjavanja književnosti i umetnosti. Posebno je istakla važnost saradnje Instituta sa istorijskim institutima i kulturnim i naučnim centrima koji na svojim odeljenjima proučavaju istoriju umetnosti. Zoja je takođe iskoristila priliku da predstavi publikaciju Vademekum koja je trenutno u štampi, a u kojoj će odrednice inkorporirane u Rečnik književnih i kulturnih studija biti objavljene i u štampanom izdanju.
Ognjen Nešković i Pavle Sekešan, članovi softverskog tima, demonstrirali su funkcionalnosti nove digitalne platforme. Prikazali su kako interaktivni tezaurus povezuje pojmove kroz hijerarhijske i asocijativne veze, kao i mogućnost praćenja izmena i upoređivanja različitih verzija termina. Posebno su istaknuli transparentnost i inkluzivnost platforme, koja omogućava korisnicima da predlažu izmene i dopune u vidu predloga odnosno komentara.
Diskusija koja je usledila bila je usmerena na značaj digitalizacije u humanističkim naukama. Učesnici su diskutovali o tehničkim i metodološkim aspektima projekta, uključujući planove za dugo planiranu štampu trećeg izdanja Rečnika, buduću nadogradnju platforme i mogućnosti njenog korišćenja u obrazovnom i istraživačkom kontekstu.
